11

Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz515.509 Sprachenwissenschaftliche Seminar BKS

Ivo Andrić „Na Drini ćuprija“ – Poetik, Stilistik und Linguistik (SS 2012/ 12)Branko Tošović

Kapija kao mitski prostor u romanu„Na Drini ćuprija“

(Ivo Andrić)

Vanja Prstojević

Doktoratstudium, Philosophishe Fakultät Novi SadE-mail: vanjaprstojevic@yahoo.com

Sadržaj

• Mitologizam u književnosti XX veka

• Prostor kao osnovna kategorija kulturne matrice

• Poimanje prostora arhajskog čoveka

• Arhajska simbolika gradnje

• Gradnja mosta

2

• Motiv graditeljske žrtve

• Kapija kao axis mundi

• Kapija kao centar vertikalnog kosmičkog sistema

• Hronotop kapije

• Kapija kao centar trodimenzionalnog koordinatnog sistema

• Literatura3

Mitologizam u književnosti XX veka

•Odnos prema svetu: prevazilaženje socijalno-

istorijskih i prostorno-vremenskih granica

•Motivacija: razočarenje u ‘istoričnost’, strah od

istorijskih potresa, sumnja u mogućnost napretka

života i svesti

•Funkcija: mit kao faktor organizacije, oslonac u

vremenu rušenja svih vrednosti4

Prostor kao osnovna kategorija kulturne matrice

• Kategorija prostora utkana je duboko u svest

premodernog čoveka

• Slovenska tradicija: trodelna predstava sveta

• „[…] tri sveta postavljena jedan iznad drugog, gornji

svet na nebu čine božji presto, raj i pakao, a donji je

carstvo đavola (boga podzemlja)’’ (Detelić: 21)

5

Poimanje prostora arhajskog čoveka

6

• Nehomogenost

• Prekid kontinuiteta

• Simbolika ‘praga’, međe svetova

• Počiva na binarnim opozicijama gore/dole, blizu/daleko, svoj/tuđi, centar/periferija, nečisto/čisto

Arhajska simbolika gradnje

• Ponavljanje prvobitne kosmogonije kao božanske pobede

nad čudovištem, zmijom ili zmajem kao simbolom Haosa,

amorfnog (Elijade 2004: 43)

• Svako građenje ponavlja primordijalni čin rađanja kosmosa

neophodnost žrtve/ prolivanja krvi

7

Gradnja mosta • Posvajanje vode kao pramaterije ambivalentne prirode

• Andrićeva atribucija vode korespondira sa epskom (narodna pesma): hladna, prehladna, studena, valovita

• Honska priroda Drine:

1. granica među svetovima

2. stanište demona

8

Motiv graditeljske žrtve

•U narodu se našem i sad pripovjeda da se nikakva velika građevina ne može načiniti dok se u nju kakvo čeljade ne uzida (V. S. Karadžić, SNP II: 96)

•Gradnja kao kosmogonija zahteva žrtvu (žrtva temeljima je prvobitno ljudska)

•Funkcija: omogućuje podizanje građevine, komunikacija sa svetom mrtvih

9

• Žrtvovanje prati sve faze nastanka mosta

• U umetnički tekst inkorporirano etiološko predanje o Stoji i Ostoji

• Pogubljenje Radisava sa Uništa — egzekutor stranac (anticipacija demonskog)

• praznično vreme ― inverzija u odnosu na svakodnevno, ritualna žrtva

10

• Htonska simbolika 3. žrtve

• Stradanje Arapina kao žrtva srednjem stubu, mitsko-ritualno uporište gradnje

• Arapin je negativno obeležen u slovenskoj kulturi

11

• Hipostaza zmaja, zmije, demona savladanog u

trenutku nastanka sveta

• „otelovljenje ukroćenog, zarobljenog demona

reke“ (P. Džadžić: 110)

12

Kapija kao axis mundi

13

• Sa srednjim stubom čini celinu koja je otvorena ka nebu

• Mesto značajnih zbivanja: žrtvenik, đavolji dukat, proglasi, okupljanja glavešina, omladine i ljudi sa ruba društvene lestvice

• Izuzetno, ritualno obeleženo mesto: svadba, sahrana, krštenje

• „Na Drini ćuprija“ kao dijahronija re-

mitologizacije demonskog prostora. Rušenjem

srednjeg stuba oslobađa se demon

• Poremećen je poredak u svetu (početak Prvog

svetskog rata)

14

Kapija kao centar vertikalnog kosmičkog modela

• Drvo sveta je središnja figura trodelne predstave

sveta na nebo — zemlju — podzemni svet

• U mitologiji centar kosmosa se često situira na velikoj

reci, mestu od kojeg počinje i zavisi život zajednice:

„[…] kapija je najvažnije tačka na mostu, isto kao što

je most najvažniji deo varoši“ (Andrić 2011: 12)

15

• Promena na kapiji ukazuje na promenu u kasabi

• Prazna kapija, vojska na kapiji, straža na kapiji kao najave promena ili skore smrti (diskontinuitet u ustaljenom poretku)

• Semantika: kapija kao sredina- centar iz kojeg se otvaraju putevi komunikacije sa božanskim i demonskim

16

• Pošto stanište predstavlja imagio mundi, ono se simbolički

nalazi u ‘Centru Sveta’ → „Tako je postao most sa kapijom i

tako se razvila kasaba oko njega“ (Andrić 2011: 65)

• Od kapije kao kosmičke ose širi se most, cela kasaba

• „Univerzum se rađa iz Centra, on se širi iz jedne centralne

tačke koja je isto što i ’’pupak’’ kod čoveka“(Elijade

2004:35)

17

Hronotop kapije

• Postojanje jedinstva prostorno-vremenskih kategorija u

mitologiji (Meletinski 1983: 221)

• Prostor i vreme nisu homogeni

• Mitsko vreme kao večna sadašnjost — nepromenjivost

mosta

18

• Kapija predstavlja prekid u kontinuitetu profanog vremena (čovek na kapiji gubi osećaj za proticanje vremena)

• Neistorijsko vreme slično večnosti kruži romanom

• Interakcija vremena i prostora: priča o đavoljem dukatu

19

Kapija kao centar trodimenzionalnog koordinatnog sistema

• Spoj mikro i makro kosmosa• Osa između podzemlja

(Veles) i nebeske regije (Perun)

• Kapija kao tačka presecanja horizontalne i vertikalne ose —tri kosmičke ravni dovedene su u vezu

20

Literatura1. Ajdačić, Dejan. Demonski hronotopi u usmenoj književnosti. http://kapija.narod.ru/Authors/Ajdacic/ajd01_hronotopi.htm2. Andrić, Ivo (2011). Na Drini ćuprija. Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo. 3. Genep, van Arnold (2005) . Obredi prelaza. Beograd: SKZ. 4. Detelić, Mirjana (1992). Mitski prostor i epika. SANU: Beograd. 5. Detelić, Mirjana (2009). Epska hidronimija. Beograd: SANU. 6. Elijade, Mirča (2004 ). Sveto i profano. Beograd: Alnari.7. Lič, Edmund (1983). Kultura i komunikacija. Beograd: Prosveta. 8. Meletinski, Eleazar (1983). Poetika mita. Nolit: Beograd. 9. Petranović, Bogoljub (1870). Srpske narodne pjesme iz Bosne i Hercegovine: knj. III. Beograd. 10. Džadžić, Petar (1995). Mitsko u Andrićevom delu. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

21